Tag Archives: pitanje

DOPIS VS DAČIĆU

Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Ivica Dačić,
Poštovani,

Već duže vreme povremeno se aktualizuje „vlaško pitanje“. Naravno, uvek kada je to u interesu susedne i nama „prijateljske“ Rumunije i domaćih „rumunofila“.
Sa približavanjem naše Srbije Evropi ova tema se uvek ponovo aktualizuje i zloupotrebljava. U poslednjih deceniju i po uočeno je jako delovanje rumunske propagande prema vlaškom stanovništvu u severoistočnoj Srbiji. Republika Rumunija i Rumunska pravoslavna crkva ne kriju da im je namera da Vlahe u Republici Srbiji prevedu u Rumune. To je i suština tzv. „vlaškog pitanja“, koje, po nama Vlasima, i ne postoji.
Po Ustavu, svakom pojedincu je zagarantovano pravo izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti. Na zadnjem popisu, 35 330 građana Republike Srbije izjasnili su se kao pripadnici vlaške manjine. Na tom istom popisu, svega 1983 građana u severoistočnoj Srbiji izjasnili su se kao predstavnici rumunske manjine.
Rumunija je na diplomatskom polju ostvarila značajne proboje kako bi se takozvano „rumunsko pitanje“ u severoistočnoj Srbiji internacionalizovalo. Osnovni problem su tih 1983 Rumuna i ostavrenje njihovih prava, pre svega, u oblasti obrazovanja, informisanja i verospovesti. Rumuni u Vojvodini naravno imaju sva ta prava i oni nisu problem.
Mi Vlasi, koji smo starosedeoci na ovim prostorima, i živimo u Srbiji, uvek smo smatrali Srbiju našom matičnom domovinom, jer drugu domovinu nemamo niti želimo. Naš maternji jezik je vlaški i uvek smo se izjašnjavali i osećali kao Vlasi, nikada kao Rumuni. Ostvarenje svojih prava ostvarujemo u okviru Nacionalnog saveta Vlaha (NSV) i, naravno, sva svoja prava još nismo u potpunosti ostvarili.
Nakon usvajanja vlaškog pisma od strane NSV, 24. januara 2012. godine, problem je još više kulminirao. Od strane Rumunije i domaćih „rumunofila“ počela je izrazita kampanja protiv te odluke da je to izmišljeni jezik, jer je, po njima, naš maternji jezik rumunski, a da je vlaški jezik samo dijalekat rumunskog jezika. Naravno da mi Vlasi te njihove stavove apsolutno odbijamo.
Postavlja se pitanje, zbog čega predstavnici vlasti, kao i drugim manjinama (Romima, Bunjevcima i slično), i nama Vlasima ne omoguće standardizaciju jezika i pisma? Uvođenje predmeta „Vlaški govor sa elementima nacionalne (vlaške) kulture“ u obrazovni sistem Srbije takođe je oponiran od strane školskih vlasti, jer su načelnici školskih uprava u pojedinim okruzima pokazali nedovoljno interesovanje, neadekvatno su roditelji obaveštavani i sl., tako da je u relativno malom broju škola uveden ovaj predmet. Na javnom servisu mi Vlasi, poput drugih manjina, nemamo emisije. O Vlasima se govori samo u kontekstu vlaške magije. Da li mi Vlasi imamo neko štampano glasilo? Naravno NE! A posle rata dve godine su štampane novine na vlaškom (VORBA NOASTĂ) u Zaječaru. Službena upotreba jezika nije zaživela u onim opštinama gde žive Vlasi, shodno zakonskoj regulativi. Da li su imena naselja i gradova u tim opštinama napisana dvojezično? Naravno NE! Da li su imena institucija napisna dvojezično? Naravno NE! Da li se u pravoslavnim hramovima, gde su sveštenici Vlasi, bogosluženje odvija na maternjem jeziku Vlaha (vlaškom )? Takođe NE ! A sa druge strane, ni Vlada Republike Srbije, ni Srpska pravoslavna crkva, nisu uspele da spreče nekanonsko delovanje Rumunske pravoslavne crkve u severoistočnoj Srbiji, koja ima za cilj da se Vlasi iz vlaškog identiteta prevedu u rumunski identitet.
Zbog čega se naša matična država Srbija i evropski zvaničnici ne pozabave više ovim problemima Vlaha, i omoguće da sva ta prava zagarantovana zakonom i ostvarujemo, već se samo potencira na ostvarivanju prava rumunskoj manjini u severoistočnoj Srbiji.
Mi Vlasi ne želimo da budemo prepreka Srbiji na putu ka Evropi a, sa druge strane, ne želimo da bilo ko postavi pitanje našeg identiteta ili da nas na silu prevede u Rumune zarad Evrope.

Predsednik Vlaške stranke

Negotin Prim Dr Siniša Čelojević